Ursula fon der Lejen predložena za predsednika Evropske komisije

03.07.2019. god.

Lideri EU postigli su dogovor o novom vođstvu evropskih institucija i predložili nemačku ministarku odbrane Ursulu fon der Lejen za predsednicu Evropske komisije, a španskog ministra spoljnih poslova Žozepa Borela za novog evropske šefa diplomatije.

Belgijski premijer Šarl Mišel predložen je za predsednika Evropskog saveta, a direktorka Međunarodog monetarnog fonda Kristin Lagard za predsednicu Evropske centralne banke.

Evropski savet je takođe pozdravio odluku šefova država ili vlada članica evrozone da imenuju Šarla Mišela za predsednika Evro samita.

Predsednik Evropskog saveta bira se na period od 1. decembra 2019. do 31. maja 2022. godine, a njegov mandat od dve i po godine može jednom da bude obnovljen.

Evropski savet je naveo da smatra Žozepa Borela za odgovarajućeg kandidata za visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, ali je za njegovo zvanično imenovanje neophodna saglasnost izabranog predsednika Komisije.

Izbor predsednika EK, šefa diplomatije i drugioh članova Komisije treba da odobri EP na glasanju pre njihovog zvaničnog imenovanja u Evropskom savetu.

Njihov mandat traje pet godina, od završetka mandata aktuelnog sastava EK do 31. oktobra 2024. godine.

Mandat predsednika Evropske centralne banke, za kojeg je predložena Kristin Lagard, traje osam godina i ne može se obnoviti.

Izvor
/ vostok.rs

Povezane teme
EU

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT: Švajcarska konferencija okončaće „mirovni plan“ Zelenskog – Medvedev

Predstojeći događaj će razotkriti „nemoć“ Zapada i nesposobnost da okonča sukob u Ukrajini, izjavio je bivši ruski predsednik

RT: Makronova ideja za Ukrajinu bi započela treći svetski rat – Mađarska

Slanje NATO trupa u Ukrajinu moglo bi da izazove sveopšti nuklearni rat, upozorio je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto

Ukrajina je na izmaku– zamenik direktora GUR-a

Kijevu nedostaje oružje i motivisani vojnici, ali je malo verovatno da će mirovni pregovori biti pre 2025. godine, rekao je njegov zamenik šefa obaveštajne službe za The Economist